Жена

548 ЖЕНА

то није никакво зло. ја се при том осећам врло добро.

Други пут је затечем, како се с мојом снајом препире: која од њих двеју већма воли Пубику, Муцику и Дуцику. Са зажареним лицем доказиваше тетка, да она јаче и силније воли ту децу него мати њихова. Моја се снаја са сузама у очима смејала. Када су деца била поверена тетци, затечем их, где јој у пуном смислу речи играју на глави.

— Како то питам. Могу ли ова деца да раде сасвим шта хоће2! И оно што је непристојно и што је глупаво, и што је штетно, а ти да им не спречиш 2

— Како ћу да им спречим 2

— Кад не знаш како ћеш, не треба да ти поверавају децу.

— Па ја им и сувише говорим, ал ево не слушају.

— Кад мора бити, треба да си строжа.

–- Јесте, па да ме после не воле, каже она.

— А, дакле то је! Ти треба њих да волиш, да их руководиш у корисном правцу. А мање је важно, хоће ли она волети тебе. Ти си себична. Да би те деца волела, ти убијаш њихово васпитање. У оста"лом, може неко. нагонити дете да га слуша, па опет да га воли. Дете врло добро осећа ко га искрено воли, па враћа љубав љубављу. Осећа ко му што крати из љубави, а ко из пакости.

— Видим ја све то, па шта ћу, када не могу ништа да им одбијем — рече напослетку покуњена.

— Да су то моја деца, па да могу како хоћу, ја те не бих пуштао у моју кућу и дозволио бих ти, да можеш видети децу само свака три месеца. Па и то само — кроз кључаоницу.

Поред све своје педагогије ниј

е ни мати била у стању да ишта одбије својој деци, кад озбиљно навале. Када сам то једном пребацивао, она се заплака и рече: — Осуђуј ме како год знаш, не могу да им одбијем.

ја само рекох: — Па онда васпитавају та деца