Жена

сл с ој

ППЕ НА

О браку, јер у том питању живимо у мраку. (Озбиљно ћеретање.) Од непознатог писца.

Ко је пролазио селима наше негдање „војене границе“, морао је добро да пави, где ће стата погом. Деца су гамижала улицама. Изгледало је, као на каквој изложби деце. ј

Нас су баш стамањивали свакојако! Нису могли да нас стамане. Наше су жене рађале нове п нове мученике.

Када је једном приликом требало краљу војника, он је споменуо Фрањи Деаку:—— Какоби било, да се оне године и по други пут одржи повачење војника Деак заврте главом: — Величанство, код нас у Угарској рађају жене сваке године само једанпут децу.

од нас је Срба у војеној граници било ноначење тако рећи стално. Нероткиња била је преврена. А зар мислите, да је икојој смело пасти ма п на памет, да се курталише деце Народ би је проклео.

А данас2! — Ако ћемо бити искренп, треба признати, да данас и ратар гледа на ту ствар много блажије. Кад чује, да се о некој зуца по селу, он само значајно ваврте главом и рекне: Хм! Или ће рећи: — И опет се шалила својом главом. 'Та ће још ваглавити. Опозиција против тих жена није у народу одвише велпка. Из женских уста чућете речи: — Па шта да ради кукавица 2 Само ћете још у новинама и у књигама наћи у овој ствари страховиту кукњаву, пли чак и клетву. А то пишу понајвише они, чије жене најмање рађају. Почујте их само како соколе: — Аманет вам дичне Српкиње! На посао српске матере; нарочито ви из ратарског сталежа! Рађајте, рађајте и рађајте, па да нос види Бог.

„Лепо пишу и красно пишу. Као да и у том послу треба нарочито соколити, и као да п то не може да буде без декламације. Матерпинска дужност исписана је п у природи, и у њима самима. Лепше но у ма којој књизи. Као да је потребно кавати матери: Роди! Иде то само од себе, кад су прилике за то.