Жена

БАКЕНЕРАД 591

жите, па да у љубави и пријатељству учинимо све што можемо. Ако кад год баш не можемо да вам учинимо, немојте одмах против нас и немојте одмах против народа, јер ће страдати и школа и све. Ето, са нашим господином парохом имамо читав рат и он не долави више ни у скупштину ни у одборске седнице. Живимо као душмани, а то је велико зло. Ми смо мало пре говорили о вама,и тако смо прочитали ов вашег лица да сте ви добра девојка и да ћете ви вд нама и нашим народом лепо. Ето, видели сте, то су осетила и деца наша. Па дете и госпођице, да сте благовлогени и сретни били!

Сви ву ми пришли и руковаху се самном. Мене је то дирнуло и осетила сам да су ми очи васувиле. Промуцала сам неколико речи, да им се захваљујем, што ву ме примилп као дете своје и да им то никад ваборавити нећу... Говорила сам оно, што ми је било на срцу.

Затим ме је председник позвао, да им на данашњој одборској седници водим записник. Њихов је перовођа учитељ, али је он провео допуст код својех родитеља и доћи ће тек прекосутра.

Седох ва сто, где беше спремљено све што треба. ва писање. — Јесте лп већ састављали ваписнике2 ппта ме председник.

„У црквеном одбору нисам, рекох, али знам како треба.

— Вабележите само присутне и шта смо решили. Кад дође господин учптељ, он ће већ прегледати.

Отпоче седница. Био је разговор о неким вајмовима, о изданању општинске земље под закуп, о школи п другим стварпма. Да мене беше све то ново.

највише ме је пзненадило, кад видех ове ратаре, који познају све прилике своје ошштине, кад видех њихову бригу и љубав према општинским стварима.

Када ву претресли све предмете и ја забележила вакључке, председник закључи седницу и захвали ми. Онда изађе на врата и викну: Одилер, Милева.

У школу уђе старица, блага израза на лицу и још држећа. „Ово је моја баба“, рече председник. Па ваљда да бих га боље разумела, додаде: жена. Ви то