Жена

ЖЕНА 619

и пуни пјесме краљевске и ведре ко одјек раја

У обрану љубави своје подиже се овим ријечима:

Ко смије мени мрачит дан заклањат моје сунце Ко смије мени рушит пут што води на врхунце 2 Ко смије рећи: Сагни се и гази саму себе, —

и "отет мени тебег! =

И као пуна поуздања у снагу своју — и душе своје наставља:

О, гле ми руке, — здраве су, а душа јака ми је

ја љубим живот, љубим рад а трпјет страх ме није.

ја морам мојом стазом поћ; па било ма и тамном;

ја знам: до сунца морам доћ, а ти ћеш доћи самном!

Својој души даје одушка овако:

Рањена сам, пребољети нећу. Сунце гасне

Збогом дане, збогом ведра надо, пјесме гласне!

Разочарана животом, долази пјесмом:

Вечер је — с торња спуштам се сав ћу свој оток обаћи

да видим, што ми је остало,

да видим што ћу још наћи.

Пијесак и пијесак — каљаве шкољке и пужићи мали па зар сте ми то — и само то

за моје бисерје дали 2