Жена

ВРРЕСНМА 621

И водит ћеш ме пријестољу Кб отац лудо дијете,

Врх моје главе дигнут ћеш Ти своје руке свете...

Тој хрватској пјесникињи — жени — одликованој ових дана златним крстом за заслуге, желимо да јој Господ наклони још много успјешних и ведрих дана у њеном животу, да узмогне корацати својом стазом богатом трудом и радом о женском напретку њеног народа, те и даље савијати цвијеће

душе своје у китице умилних пјесмица. Топуско у септембру. Јованка Вукелић.

_ И ~

Четири госпођице из Калуге. Од Толе Дорјан.

Под златном маглом жаркога сунца трепере развијене крунице зреле ељде. Простирачи од плавих ланових цветова помешали се са зеленим пругама скоро покошеног сена и бескрајне равнице са жутом пшеницом, вијугају се по недавно покошеним ливадама.

Кржљаве брезе и неколико чворновитих јабука пробијају местимице бледо поднебје.

Косачице, обучене у јасно одело, погнуте над својим светлим срповима личе на велики турчинак и различак.

Ова шарена војска жена, која се полако у збијеним редовима напред кретала, растеривала је из својих гњезда шљуке и дивље кокоши, а дивљи ћурани одлећаху шумно и испрекиданом виком, која је личила на клепет чегртаљка._

У даљини мицаху се дугачке поворке косача у бело обучени, који правилно руковаху дугим сјајним косама, а гласови њихове заједничке песме допираху испрекидано до самог великог друма. Ту сам седео на зеленој хумци, чекајући стрпљиво замену уморних коња. ;