Жена

624. ВЕНА

хлеба од ељде са квасом. Од њега човек никад не отежа и живи дуго.

— Шта, живи дуго

— Дакако. Моме оцу тамо доле у селу о Свим Свецима сто година. Не би човек веровао да је тако стар, гледајући га како цепа дрва и плеви репу. Али видиш, он не једе меса. Никада га у своме животу није ни окусио. Поп га је једном наговарао, да окуси месо о Ускрсу, али је он одбио говорећи: „Нећу, шта ће ми тог Кад би окусио мртву стоку одмах бих. пао мртав. Мој ми је хлеб довољан, а други нека једе трулу храну ако им годи; али вас уверавам, пазите добро, приближује се дан, кад ће се Антикрист појавити.

— А ваше госпођице јесу ли добре према Вамаг Јесте ли ви срећни 2 упитам је и окренем говор на четири госпођице Валов.

— Да ли су добре2 Па да Бог ме, оне нам не копају очи. А да ли смо срећни2 Били би срећни, земља је богата, ливаде бујне, црна куга нам још ни једном није стоку морила, рече она и пљуну од урока — али је једна незгода.... имамо много находчад.

— Находчад 2

— Да, али ти то не разумеш. Изгледаш ми добар, баћушко, за то ћу ти објаснити. Доста нам је тешко и са нашом децом... али су наша деца наша крв... То је једино што имамо у животу. Не кошта нас ништа што их стварамо, а после, радити за њих није тешко. Али ето нас сељаке из Валуге (назив села њихове госпоштине) гони несрећа. Сваке године било да нам Бог да добру или лошу жетву, у пролеће или јесен, у лето или зиму ми смо сигурни, сасвим сигурни, да ћемо редовно четири пута пред вратима четири разних колеба наћи по једно новорођенче. И што је још горе, морамо да их прихватимо. Наше госпођице кажу, да нам их сам Господ Бог у своме милосрђу шаље у знак своје доброте. Шта више оне кажу, да ће нас задесити несрећа, ако их однесемо у парохију или Калушки Дом, који је нарочито установљен за находчад.