Жена

Ћ ЕН А 689

од лета; од Марта до Маја, као и у јесен Октобра и Новембра. Са променом годишњег доба, у разним месецима, може се рећи са рачунском правилношћу, пење се и спушта број оних особа што су оболеле од катара и назеба. На: прасна велика врућина или ладноћа има својих жртава исто тако као и влажно и ветровито време. Велико умирање сисанчади услед цревних катара за време јаких летњих врућина стара је и на жалост добро позната појава. Има људи који иначе нису тако склони болестима. што добију сваког пролећа и сваке јесени кијавицу, док други опет редовно преко зиме и за време летњих припека навуку катар на себе. Разуме се, да је томе често крива лакоумност и непажљивост. Лекари знају да су запаљења плућа врло честа кад дођу пеочекивано веома ладни дани или јаке топлоте, Децембра и Јануара, као и Јула и Августа. А то је узрок брза. често неизбежна промена, кад се из загрејане собе изађе у ладан спољни ваздух па се покадкад не може да учини промене у оделу. Исто тако кад са велике зиме дојури у јако загрејану просторију. Исту опасност имамо кад при великој врућини, јако загрејано и ознојено тело брзо расхладимо било пијењем каквих ладних напитака или несмишље"ним наглим скадањем одела на промаји, или најзад употребом дугих ладних купатила.

Ко је склон назебу и често болује од катара треба у оно годишње доба које је за њега опасно и при непогоди да се влада са највећом опрезношћу. Прво је што се многи боје од јаког и хладног ветра. Влажан и магловит Новембар а још више ветровити Март важе као нездрави месеци. Статистика потврђује, да је у тим месецима већи број обољевања и умирања. Стално, непроменљиво време иде у корист општем здрављу. Зато је ведри и благи Септембар, који у нас најмање промене показује, у нашој клими по здравље најпогоднији „Здравље“.

Руски народни лек против срдобоље.

У Петрограду и већим руским варошима у ово летње доба бесни срдобоља. Тим поводом један угледни московски лист доноси чланак једног руског инжињера, др. Грацмана, човека који ради у народу, о једном народном леку за срдобољу. Ево шта пише Грацман:

„Ако узмете зрелу лубеницу и оштрим ножем са ње