Жена

664 ЖЕНА

среће. Сасвим изненада донеше ми у Скопље заборављени сандук, па сад и опет морам да се бринем и око својих ствари. А како је то лепо било, немати никаквих ствари. У осталом ја Онај сандук нисам још отворио, и како српска војска у трку побеђује, вероватно нећу доћи у прилику ни да га отворим. Да ми је само кад год ту жена, па да види, како све лепо може и кад она није ту.

= - ж

Како се много вара онај, који мисли, да је жена само зато ту, да спрема и држи у реду мужевљеве кошуље. Ови данашњи велики, историјски дани били би немогући, да Српкиња није схватила данашњу задаћу њеног народа исто онако, као и Србин. Овакве борце, као што су данашњи, не би билеу стању ни да роде ни да однегују, тупе, несвесне жене.

Када гледам данашње српске борце, који тако срчано и хладнокрвно гину да ослободе браћу своју, моја је душа скроз испуњена најдубљим поштовањем. Али када сам посматрао данашње жене у Србији, моје дивљење беше безгранично.

Те жене место да наричу и кукају, схватиле су потпуно историјски задатак Србије. Сваки срп_ ски војник носи под капутом пришивену медаљу, у којој је његово име, презиме и место рођења. То је, ако у љутом боју занеме за навек његова уста, па га на бојишту покопају, да се зна ко је. Матере и сестре пришивале су синовима и браћи те страховите медаље. Срце је куцало, рука је дрхтала, али не пустише сузе. Схватиле су, да тако мора бити. Јастуци су осетили њихове сузе, али их људи не видеше. Једна ми је госпођа рекла: — ја нисам видела ни једне жене да плаче. — Оне су китиле борце грањем и цвећем, износиле им понуде, и говориле су им: Вратите нам се као победиоци!

Само где има таквих жена, може да буде оваквих бораца као данас.

ж т ж

Иза бојне линије, у болницама има пуно жена,