Жена

Четник „Софроније“. ! Скопље, 17. октобра.

У српској војсци међу комитама пма једна женскиња. Девојка од 20 година. Свршпла је 4 више жепске школе, а по занимању је кројачица.

За њу. сам чуо и впдео је, док смо били у Гиланима. Алп у опај мрх, када хтедох да разговарам с њом, засвира труба џ комште се кренуше у оближњу гору, где су Арнаути напали српско дечаке, којп чуваху стоку.

Сад сам је нашао у Скопљу и разговарао 6 њом опширније. Има сукпено одело сељака па Србије, опанке, на капи комитски знак: двоглави бели орао.

Питао сам је: зашто је дошла у комитер — А сна причаше ово: Дошла сам да пепуним завет. Мој је отац Аптопије Јовановић, Био је у Београду касапин. Звали су га добровољац, јер је у свима ратовима учествовао као добровољац, п кад је недавно умр'о, сахранише га са почастима, које припадају добровољцу. Моје јо пме Софија, а мојп другови зову ме четник Софроније.

Кад је бпла апексија Босне и Херцеговине, онда. је мој отац говорпо, да ће поново у добровољце, чим Србија заратп, па да ће повести п мепе. Онда није дошло до рата. А кад је мој отац умр'о, заклела сам се на гробу његовом, да ћу отићи у добровољце, чим Србија зарати.

Питам је: Па како су те, Софроније, примили у четипке 2 И она причаше дуго, како је то тешко ишло. Одговаралп су је на сваки начин, Па су је после вавлачили, не би ли јој досадило. Напослетку су пекали од ње чак п крштено писмо. А она је казала: Ето видите, да сам ту пред вама, па можете знати и бев крштена писма, да сам се родила.

Напослетку је примише и доделише чети Тодора Штумаревића, пнижањера. Он се о њој у Гиланима изражавао најлешне. Гађа добро, а нико у чети не може да баци бомбу тако спгурно, као она.

Када је прпчала о борби код јелне карауле, рече сасвим мирно у току разговора: Тамо сам убила је-