Жена

672 ВЕНА

Нехотице застадох и протрљах очи, да ли је то сан или јава2 Је ли ово слика на платну вешто израђена, или је збиља; овде леже јунаци осветници Косова-поља. Из мисли ме трже жагор. Код болесничке постеље препирала се моја рођака са болничарем Русом. Она је већ пре једном била у истој болници. Један рањеник силно је зажелио грожђа. И она је данас донела велику корпу грожђа, да испуни жељу тога рањеника и да понуди грожђем и остале рањенике. Болничар никако није дозволио. Бадава му је доказивала. да је дозвољено грожђе, ипак се никако не споразумеше, док нам није прискочила у помоћ једна од госпођа и расветлила ствар. Болничар је тражио, да се опере пре но што се даде болеснику. И кад смо га уверили, да је то већ брижљиво "учињено, лепо га раздели свима рањеницима, онај пак рањеник, који га је толико желио, добио је дуплу порцију, и сав сретан у сласт га је јео. У другом оделењу беху теже рањени, Госпођа болничарка у најбољој намери, да се тим тешко рањеним много не досађује посетама, упита пред врати моју рођаку: „Имате ли кога свога, госпођо 2“ на чему јој моја рођака одговори са: „Немам!“ Врата су била отворена, а рањеник, који беше баш уз врата скоро узвикну: „Шта, немате свога, а зар ми нисмо сви ваши, зар ми нисмо сви своји, та зар ја. који немам овде ни мајке, ни љубе, ни сеје да ме походи, зар ја никога да немам! Пуштајте ви само нека госпођа уђе!“ И тако уђосмо и једва умирисмо рањеника и доказасмо му, да није добро разумео. У једној соби опет, поред врата лежао је леп црноок дечко од 14 година. Око њега искупило се много њих, а он им живо причаше. Рањен је у руку и ногу. Родом је из Куманова, ђак је. Кад је српска војска улазила у Куманово, он је радосно трчао пред војску. Турци у бегству свом пуцали су на све стране и тако и њега ранили. | Од Српкиња — болничарки ту је гђа удова Офица Глушчевића (рођена Рускиња) са ћерком, и још једна госпођа, кеја је студирала у Русији, те њи три посредују између лекара и болничара руских са рањеницима. — Ту је и племенита госпођа Хартвиговица, жена руског послани ка која исто тако са пожртвовањем брине се за рањенике као што се примила и старања за сирочад ратних обвезника. Београдско женско друштво, које благотворно дела већ тридесет година, има своју болницу, и у њој врше