Жена

ЖЕНА 678

самарићанску улогу чланице тога друштва. Ту улогу, пуног труда, врше неуморно и одушевљено, што је врло похвално. Оне негују рањенике са сестринском љубављу и брижљивошћу. Председница друштва је гђа Соларовићка. А покровитељка Њено Височанство Књегиња Јелена, а уз њу неуморно ради и бригу води о свему, што друштву треба и посредује код Црвеног Крста и за све друге болнице, а нове иншталира, гђа Цаја Стојана Протића. У истој болници има 243 кревета, а има и своју амбуланту. У болници раде само Срби, лекари. Болница је у Макензијевој улици у Савиначкој основној школи.

У Палилулској болници је управитељка гђа Ђуровићка. Болница је у добром реду. Лекари страни уз српског лека Др. Јовановића. Рањеника имаде до 180. Махом лако рањени. У тој болници је један комита синовац чувеног војводе комитског Пећанца. Теже је рањену прса. Тешко је с њиме говорити, нисам хтела, да се напреже. Онда баш донесоше једног Грка, војника из Турске војске Стража га чува, док му ствари не прегледе. У истој соби лежи један Пожаревчанин, сав угруван, испребијан, артиљериста. Оне велике ноћи, кад су ишли из Приштине у Гилане, на путу срушила се кола у понор, и њих тројица беху на коли. Ноћ је била црна, путеви изпроваљивани од топова и кише, пут узак, кад с прста одмакнеш с коли сурвају се у провалију. Претурисмо се, вели, сви, кола с топом и коњима и сви. Један је на месту мртав остао, а нас двоје, и сами не знамо, како смо живи остали. Тек после једног сата покупили су нас и однели два сата далеко у једну арнаутску колебу, где смо остали два дана. Тадсу нас однели у једно село, а оданде у Куманово, па за тим у Ниш и сад овамоу Београд. Леже један поред другог, обојица лепи, кршни млади људи весела погледа. Распитиваху се, како војска напредује. И кад су чули да је српска војска заузела и Прилеп јако се обрадоваше. Једна госпођа, болничарка, позва ме другом рањенику, који показиваше ратне трофеје: чутурицу од алуминиума, врло лепа, фина израда. И један мали ранац пун турског дувана и других потребних ствари. То беху ствари једног турског официра, којег је рањеник у боју убио ите ствари ради успомене себи узео. Опет други рањеник, војник. био је на извидници, и са непажње другог војника, који се машио намештене бомбе, а она за трен