Жена

ЖЕНА 6

донесе у једном медицинском листу као доказ са каквим се оружјем служи непријатељ у овом рату.

На челу болничарки као управница стоји гђа Сондермајер. Болничарке су: гђе Хедвига Андрићка, Прускиња, Милица Тешић. Гђице: Лепосава Ђурђева, Милица Урошевић и друге. Госпођа Сулуана Милчић, удовица из Загреба, дошла је о своме трошку као болничарка, и са пуно љубави и пожртвовања врши ту хуману дужност.

Госпођа Милчић била је тако добра, те ми је послала три слике рањеника, са болничаркама и професором Вијерсом. Због краткоће времена не могу бити израђена клишета, зато ћу те врло занимљиве слике донети у идућем броју „Жене“. Баш кад сам обилазила болницу, стигла је једна норвешка легија од два лекара и шест милосрдних сестара. У овој болници било је 200 рањеника још пре пет дана, данас нема више од 50 рањеника, сви су прездравили и отишли кућама на 10—15 дана. Није било ни једног смртног случаја. Овде се налази један Турчин, врло добар и питом младић. јако му се допада у Србији и изразио је жељу, да ту стално остане. Говори по мало српски, а у болници га учи једна болничарка да чита српски. Ова је болница на периферији, те је не похађају многи. И зато овде рањеници добијају према другим болницама мало понуда. Зато је изашао у новинама апел на публику, да се сете и оних болница, које су мало на страни, јер и ту су борци и јунаци као и остали, те се треба и њих сетити. Од тог доба пуне су посетилаца и те болнице, које су мало подаље од средишта. У тој болници поделила сам дивно грожђе и четрдесетгодишње старо вино, које је г, Пера Попадић из Новог Сада послао за рањенике.

Болницау школи код Саборне цркве. Кад сам се успела уз степенице, одмах на првом кораку сусретох позната лица. „Љубим руке, тетка; љубим руке, тетка; љубим руке, тетка!“ орило се из три умилна гласа. Све три у белом руву болничарке, са црвеним крстом на белим капама. Миле моје, лепе моје девојке. како ме је обрадовало, кад сам их видела у служби српских рањеника. Вера Поповићева, ћерка мога рођака, имала је о врату таблицу са бр. 9, дакле то беше њезина соба за рањенике. Прво сам отишла у њезино оделење, јер из те собе орио се смеј, певање. У тој соби беху рањеници у најбољем расположењу,