Жена

678 БАЈЕ ЈЕТТА

неки чак и играху. По ходницима шетаху многи прездрављени, који су само чекали да им лекар каже: да могу ићи кућама својим. Друга моја водиља била је Др. Добрила Рунићева из Сентомаша. Она је професорка у женској гимназији, а овде врши дужност болничарке. Трећа моја пратиља била је Иванка, ћерка Ивана Иванића; иако је тек 15 година, она је на глас, да је Србија заратила, у Берлину одмах узела курс за болничарке, и онда похитала да својој браћи у помоћи буде. Њу красе два црвена крста: српски црвени крст и немачки за знак, да је тамо оспособљена за болничарку. Она је врло омиљена код рањеника, јер је хитра као срна, и милокрвна, те уме рањенике да развесели. Ова је болница пуна госпођа и девојака болничарки из најбољих кућа београдских. У овој болници не осећа се човек као у другим болницама; овде као да нема болесника, као да су сви здрави, сви једна породица, све је весело, љубазно. Ову болницу издржавају трговци са Саве. Њихове госпође дежурају и у кујни саме и кувају, и сваки дан друга о своме трошку издаје храну рањеницима, лекарима и понеким болничаркама. Необично се сви хвале са храном. Ту нема оброка, јер свако добија хране колико му треба. Баш кад сам тамо била, добили су рањеници седам великих тепсија кремпите онако узгред. Нарочито спомињаху госпођу Павловићку, која их — изгледа ми — највећма мази са разним ђаконијама. У овој болници је као болничарка и госпођа Милица Михајловић родом из Каменице, иначе зубни лекар у Берлину. И њу много хвале. Не преза ни од каквог посла, свега се лаћа. Нарочито радо дају рањеници да им вади зубе; „лаку руку има“, причаше ми. У овој болници главни је лекар професор фон Етинген из Берлина, врло вешт оператор. Њега позивају и у друге болнице, кад је каква тежа операција потребна. С њиме раде још неколико лекара Немаца и професорова жена, која је такође лекар. Болница у Учитељском Дому. И ова је болница врло лепо удешена. Чистоћа и ред свуда. Кад смо ушли код управитеља за дозволу, да видимо рањенике, јер дођосмо пре подне, кад се не примају посете, нашли смо г. у послу, где прима разне понуде, које рањеницима донеше. Ту је била пуна соба разних ствари. Велика гомила лебова, колаћа, јабука, свега и свачега. И ми предасмо бардак вина старог четрдесетгодишњег намењен рањеницима. Ту смо се