Жена

694 НЕ

Маме. (| Превод с француског од Силаса, превела Јулка Јањић Београд.

Мама је најстарија реч на свету. Она постоји на свима језицима. Још из најстаријих времена, кад су људи почели да изражавају гласовима своје мисли, сва мала деца из целог света изговарала су то име у несвесним тренуцима, кад им се зачмала свест тек будила. Та је реч од свију израза најмоћнија, пуна осећаја, готово идеја, а они који је нису изговарали у своме детинству, увек су осећали неку празнину. Жалосно је, што се већ од педесет година на овамо та реч из лажног достојанства заменила у буржоазији речју мати.

Мати је ладан, мртав, званичан и леден израз. Реч мати изговара се без љубави и не изазива љубав.

Мама, потврђује нераздвојну везу; и ако је истина, да је онима који је нису изговарали, увек по нешто недостојало, још је већа истина, да је увек по нешто недостајало и оним женама, које је нису никад чуле.

Али све матере не заслужују то драгоцено име. Мамина је улога врло велика. Ако хоће савесно да је испуни, потребна је пре свега љубав. Али и сама љубав није довољна, потребна је и интелигенција. Али не она општа, па ни она савршена. Има дивних мама, које једва да знају читати, али оне имају потребну интелигенцију живота и прилика, интелигенцију проницавости и осећајну, која разрешава све компликоване појмове. И та је интелигенција једино својствена женама, нама мушкима она недостаје.

Гете је увек био узбуђен кад год је о својој матери говорио, а исто тако Ламартин и Иго. Јозерћ де Мајзше исписао је дивне стране о оној, која га је у његовом детињству успављивала Расиновим песмама.

На против они, који су били у детињству напуштени и усамљени, имају врло тужну и опасну

пад одрони аебвибамиње