Жена

ЖЕ НЈА 698

видела, чула. А кроз те слике, час по, гураху се, журећи — не гледајући никог — сељаци и сељанке, застајући пред сваком болницом, прегледајући пажљиво списке рањеника и погинулих, тражећи своје миле...

Све се те сликс ређаху испред мојих очију, а дамари удараху упоредо са лупом жељезнице, која нас је носила све даље од драге браће (носила наша тела, а душа ће увек уз њих бити); све ми се то појавило и у сну, кад угледах мог познаника, седог косовског гуслара, који ми показиваше зору на освитку, сунце на помолу: да ми се зар још дубље упије, у мозак уреже тај дан; све сам те утиске осетила, живо угледала и у зору другог дана, кад ме моји малишани пробудише, да им причам... Преживех још једном све то... тај незаборављени 16. 29.) октобар 1912. године.

Видела сам српског рањеника, косовског осветника; стиснула му десницу јуначку. Жеља ми је још, да видим ослобођену земљу, Нову Србију, да поздравим браћу слободну, да целивам ону мученичку груду земље, натопљену српском крвљу; да видим колевку негдање славе и величине српског народа ...

Даће Бог, биће и то!

Косово свето, слободно Косово српско (до сада тужно, крваво; од сада весело, сјајно — пуно живота, сржи народне), одржи у нама ову једнодушност, ову љубав и слогу, која влада сада. Одржи и помози, да се два српска владара што пре загрле на српској груди, да својим пољубом запечате вечну љубав српских соколова, вечну моћ, вечан живот српског народа, вечну слогу две братске државе; да својим загрљајем обгрле — закриле — српски род... Амин.

Зорка С. Лазића.

АФОРИЗМИ.

Није способан за велика предузећа онај, кога могу да љуте ситнице. 4