Жена

124. у РРА А

како гласио њихов суд, овде узвишена идеја водиља слави своју победу.

У ком се народу јављају оваке заносне женске душе, ту је морал на чврстим ногама и мисао у борби за опстанак и живот никад не може доћи у двоумицу и борба између тела и душе увек ће се свршити победом душе.

»

Колико је женских душа утанчаних осећаја, префињена укуса и изразите интелигенције поврвело у болничарке, да рањеницима блаже тешке часове и видају љуте ране! Какве је ту требало натприродне душевне снаге, да болничарску школу проуче, и још више, да у нези болесника и видању рањеника врше тачно своју дужност! Колико је ту душа силно затрептала, борила се и не уморила се!

Болничарке хране тешке рањенике, превијају им ране, дворе их, пишу им писма, читају им и храбре их, извештавају лечнике о свим ситницама и раде оне тешке и претешке послове око немоћнога. Све то оне нису никад радиле и никад виделе, како се то ради, и опет зато с пуно воље, оданости и истрајности врше све, па и најпростије послове. Да споменемо само најближе: Даницу Ж. Дачића, Делфу И. Иванића, Јелку Лукићеву, и многе друге, од министарке и генералице, па све до доле.

А кад под руком лечниковом нож чисти рану, или исеца труло месо или тестера сече удове тела — женска душа долази у искушење. У њој се бори снага телесна и моћ душевна: Хоће ли издржати» И већ јој се душа заталаса, очи укочила, лицем пребледела, рекли би, бори се између живота и смрти. Но у тренутку, кад хоће да је одатле уклоне, нека натприродна моћ утростручи јој живце, очеличи јој душу, тело јој исправи и — она остаје ту, да гледа својим очима, што никад досад није видела и да ради својим рукама, што никад није ни смислила да ће радити.

То већ није само родољубље и човекољубље. То је нешто више.

ЈУАНА АЦЕ Ба АН др мана наоко 5 7. а а АВИ АЦИЈ

+