Жена

ЖЕНА _ 125

Има прилика и послова, које не може ни човек због неугодности, неукуса и грубости ни гледати, а не радити. Женска душа, и старија и млађа, па и она најмлађа, уклања лажни стид и спољашњи светски срам, учвршћује своје погледе, окамени своје срце и уверава свој ум, да су тг прилике и ти послови морали природном последицом наступити и да се то све ради за љубав оне више идеје, која, на жалост, често не може да има станка међу људма. А да на крају дође до овака закључка, требало је повученој, смерној, стидљивој женској души много страховите душевне борбе, у којој се и нај јачи живци из основе потресају. И она све те велике тешкоће савлађује и душа јој се огледа на чистини најлепших идејала. Није то обична женска душа, него као да је сишла из анђеоске висине, да међу људма ради онако, како људи не могу.

Није оваких мало душа. Дуж ратних превијалишта и широм многобројних болница пуно их је.

Имена њихова светлиће у историји. наших дана. То су у пуном смислу завредиле.

Данашњи светли дани долили су у сваку поједину женску душу више уља родољубља, тако, да и оне мале Српкињице не могу да савладају набујалост својих осећаја. Свака хоће ма најмањеи макар најнезнатније да даде излива својим осећа| има. Скоро заборављена песма „Онам' онамо“ поново је оживела и чује се са усана женске деце после најозбиљнија рада, који је сасвим друкчији, можда и противан мисли, која води Онам: онамо. Запаљено кандиоце женске душице само је својом побудом севнуло оваким пригодним светлацем.

Слатка су то деца, пуна су то срца у маленом телу њиховом, кад тако топло куцају и учвршћују се у осећајима на патње патника, народа свога, друштва потоњег. Како ће се те душе развити и очеличити за културну борбу у напредак!

ж