Жена

ВАГЕ НЈА 121

љубива дужност диктирала да пружи као прву помоћ рањенима. Али она осим тога носи читаве завежљаје бирана јестива и пића и сваковрсних ђаконија и понуда. Једна је набирала пребрано и остављено грожђе за благдане, у котарице. Друга је наслагала читав брег посластица. Трећа је спремила качетке најбољега сира. Четврта буренце најбољега фрушкогорскога вина. Па су све то собом и о себи однеле и од постеље до постеље, од болнице до болнице односиле и раздавале. И кад год која пружи рањенику понуду, срце јој затрепти, очи јој засветле. Њена је душа блажена и усхићена. Благо таким душама, које још на овом свету доживљују један део раја!

ж

Под дубоким утисцима, што их женска душа у оваким озбиљним тренуцима ствара, однеговаће се ново покољење, боље и напредније, него што смо ми. Оно ће чистијим очима гледати и мораће увидети праву вредност женске душе и даће јој пристојно место уза себе.

Женска душа ни досад није седела скрштених руку, него је радила и усавршавала се. Поједини узори, изнесени овде, уверавају нас, да је она и досад више радила и урадила, него што смо ми могли видети, а одсад ће и боље и више. јер топлина женске душе нагло крави ону санту леда, која нас је хтела у два табора — мушко и женско — строго да дели. Кад је рад на просвећивању нашега друштва узео веће махове, видимо међу првим прегаоцима леп број женских душа. То је дало полета самом раду и пружило нам чврста уверења, да се на том путу не ће малаксати.

И кад престане рика топова и цика пушака, и пређе се на дневни ред и културни рад, не треба заборавити, да нам је женска душа била и биће десна рука. Као што за црногорском војском иде чета жена, под изговором, да војницима носи преобуке, а у ствари она је ту, да им се нађе у ратној невољи и да црногорски јунак сме само напреда

2%