Жена

Е НА 181

Али нека се његови нови пријатељи умпре, јер ће стећи у његовој кући пријатеље, који им неће бити на одмет. И позива их да му дођу и виде кћер.

Оцу је било жао и он није могао да оде, а матери Марпној било је још већма жао, па је ипак отишла. Ко може да опише онај састанак2! Кад је Мара чула од матере да је отац био у Приштини, и да је сад, кад је већ потурчена, неће никако моћи повратити у свој дом, Мара се скоро срушила. Неће да је поврати власт, а да побегне — куда ћег

Чудно је било то дете. Када је Високи Стеван дао своју сестру султану Бајазиту; —

„Говори јој Високи Стеване: Турчину сам тебе поклонио Сестро моја за невољу љуту, Немој ми се потурчити сејо.

Кров плач Мара брату проговара: Мили брате, Високи (теване, Како ви ме за Турчина дао,

Ето сам се млада потурчила,“

Мара, коју ву превели у ислам и назвали је Фатима, мислила је друкчије. Она је тврдо веровала, да ће јој бог помоћи, да ће се избавити и очувати душу своју староме богу и народу.

а Косову је врло будна свест у српског народа; особито на оном историјском Косову. Нарочито је Доња Брница најближа оном месту, где погабе српски цар „Лазаре. Тамо народ верује, да је оно црно поље тако црно, од проливене српске крви. И да онај мрки божур тамо цвета од мрке крви косовских јунака. И да онај ситни бели цвет, што суви плаче за изгубљеном величином српском.

Мара је и допала оне невоље, што је од рана детињства волела да излави са својим другарицама на Муратово тулбе, да ужива, што је на оном месту распорио Милош Обилић силног цар Мурата, и да се наплаче, што су тамо одсекли главу српском цар „Лазару. И водела је да гледа она три камена, која су још тамо постојала у њеном детињству, а о којима је ишла прича, да је Милош Обилић скакао с камена