Жена

182 _ВРРЕНЉА.

на камен вијајући се Турцима. А то је камење тако далеко једно од другог. И она се у својој детињој душп дивила, како је оно велики јунак био, који је онако невероватно далеко могао да скочи. Колико је пута гледала Градину, на којој је била кнежева вечера, а под њом цркву Самодрежу, где је кнез Лазар причестио војску. Кад год се причешћивала, увек је мислила на то, па зар сад никад више да се не причести И колико је пута на Лабу гледала Бабин мост. Кад Турци никако нису могли да савладају Обилића, онда их је једна баба научила, да по мосту поспу изломљене мачеве и копља, па да то поспу сламом. Кад Милош наиђе на то место, коњ ће му се љуто обранпти, п кад се скрши пашће п Малон понда га могу ухватити. Турци повлушаше бабин савет исве се догодило како је прорекла, Ено село Бакшија, недалеко од њена села, где су Турца дали оној баби бакшиш (награду) што их је научила, како да ухвате Обилића. А ту је одмах п село Расково, где су расковали М“лоша, скинули са њега оклоп и шлем, да га могу погубити. Алп га пре тога до појаса закопаше у вемљу, јер га иначе не би били кадри расковати. Тамб је на Лабу п Обилићев студенац, који лечи од сваке болести. И кад су већ Милошу одсекли главу, он поскочи на поге јуначке, узе главу под пазух и потрча студенцу, да је опет намести на раме. Азп без главе на рамену спотаче се и паде, а већ се Турци беху поплашили, и нагли бежати.

дар имају Турци и Арнаути заједно оваква јунакар! Она их је мрвила, што су смели да одсеку главу српскок цар Лазару, који је био онако благ и душеван. Она их је мрзила што тлаче бедну српску рају, и веровала је, да ће тај српски народ једном узети под пазух своју одсечену главу, доћи на Косово и тамо код Милошевога студенца и опет наместати себи главу на рамена, да му је нико више не одруби. И веровала је, да ће се она ослободити свога ропства...

Дуго је мислила да побегне, ма да су је чували. Алп кудаг У очеву кућу не може, вратили би је. А у свет2! За њу није било другога света до ли Ко-