Жена

184. ВЕНА

души, о милосрђу, причала о српском цар Лазару, којп је био добар, али се он томе само чудио. Има севапа, али не за ђаура. Сред онакве околпне, која вуче на сасвим противну страну, сувише је слаба и најнежнпја мајка да изазове преокрет.

Тако су пролазиле године. Њени су унуци одрасли и до коња и до пушке бојне, када је осетила да се „Лаб почео да пени и мути. Арнаутп су се све чешће скупљалп и договарали. Напослетку их позваше у Приштину све, који могу да носе пушке. И дадошо им тамо свакоме нову брзометну пушку и фишека, колико јеко могао да понесе. И дошао им је њихов чувени првак Иса Баљетинац са много хиљада Арнаута. И засвираше трубе. И поче да пролази друмом аскер, редовна турска војска, а са њима велики топови и силна кола што вуку храну и џебану. И кад би сутра дан, то се понавља п тако редом. Чује, да се на Подујеву улогорио аскер, сав се вис бели од чадора, као да је покривен снегом. А Арнаута је на Преполцу и Мердаопма к'о на гори листа.

Господе, шта ли ће бити Њен човек, њен спн и њени упуци готови су свакп дан да пођу. Црну Гору, кажу, прегавиће од доручка па до подне. А они ће одавде поћи на Србију, У Врању ће на доручак, на ручак у Ниш, а у Београд на вечеру. Раја је д

“

заборавила, шта је. у Она слуша, а груд јој се стеже, Када су полавили, гледа у човека, који ју је упропастио, а осећа да ју је ипак целог века волео, Онако стар, скоро му је 70, а јуначп се. Гледа у јединца свога п у два унука своја. То је и њена крв, тако би пм радо желела среће, алп јој изађе пред очи онај благи цар Лавар како му секу главу. И изађе јој пред очи Милош Обплић како је устао, подпгао главу своју са земље п упиње се па све снаге, да је опет метне на раме. Све то као да гледа, а гледа сву четворпцу па куће њихове како одлазе п сруши се на под... Турци се јако журили да стигну у Београд па вечеру. Још пре објаве рата почеше па Мердарима борбу. Па на Преполцу. Испрва се чула оданде пот-