Жена

152 ВЕНА

Књижевност и уметност.

Српска Жена. Уређује Светозар ТТ. Врнић, управник савеза. 1. новембра 1912. Сарајево, штампарија Пијуковић и друг. — Савев Добротворне Задруге Српкиња ва Босну и Херцеговину покренуо је овај лист. Листће као што видимо из првог броја, донети не само користи женском задругарству у Босни п Херцеговини, него ћеи у ошште просветном погледу бити од утецаја. Огледа ради хоћемо да донесемо занпмљив чланак гђе Јулке Срдић-Џоповић (Вардар Вакуф): О жени. 'ТГај чланак гласи:

„Није давно васкрснуло женско гштање, које су на површину избацили равни социјални и привредни преврати, приморавши жену, да пређе праг свога дома и да сама својом снагом и својим умом узме удјела у борби за опстанак. Жене, које су биле прве покретачице женског питања оповргнуле су патријархално начело, по коме је једини позив жене породица и прегле свим силама, да докажу, да је жена биће својим пнтелектуалним способностима посво једнако човјеку. Да је жена била душевно закржљала обравлажу њезиним положајем у _реторији, који јој је бранио, да своју душевну способност развије и усаврши. Први разлог, који јој је одузимао и помисао на самообравовање, било је поред куће п преслице њено

дијете, коме је, рађајући га, поклањала сву пажњу, жртвовала све жеље п тежње своје душе тако, да је тај комад њеног срца био центар свих њених мпели и осјећаја, И док је та света материнска брига ограничавала њено кретање, потискивала њене властите жеље и тежње, дотле је човјек вахваљујући природи — могао несметано свој душевни хоризонат увећавати и особне жеље пи тежње испуњавати. Други разлог бпла је неједнака подјела рада и женина несамосталност. Док је човјек био у рату или у лову, дотле је жена била у кући све и цио свет за њу била је њена, кућа. "Жена је сама прибављала кући све што је требало, жену погнута плећа теретиле су све бриге за опстанак њеног огњишта и живот