Жена

ВАЗЕЗНОЈА 158

њене дјеце. Она је прела, ткала и сама својим рукотвором сву кућу снабдјевала. У праву била је жена пошљедња, муж је био њен једини и апсолутни господар. На говбу и весеље није одилавила, а ано је била каква свечаност ишла је застрта и била је одијељена од људи. Покорна и послушна била је од колијевке до гроба. Ако је удата, клањала се мужу, као дјевојка оцу, а као удовица дјеци својој. Манув закон велп: „Жено, ти немаш другог Бога, до супруга свога; кад говориш — слушај, кад че смије смпј се, кад пјева пљескај, а кад умре умри!“ И збиља на ломачу, на којој је догорјевало мртво тјело њена супруга, бацала се и сирота удовица, да не дочека поруге и погрде читава народа, па и саме дјеце своје. Конфуциј је учио, да је жена мјесец, а муж сунце,од кога жена добија светлост своју.

ма још један равлог, који је лоше утјецао на душевни развптак жене у првом почетку њезином, а то је њевина удаја. Дјевојка се удавала по жељи својих родитеља макар да ђувегију није прије ни видјела, ни познавала. Она не знађапе за љубав, под чијим се благотворним грацима женска душа трва и буди. Она одмах бијаше уведена у кућу, да ради и послује, да ћути и трпи, да рађа и подиже дјецу, увијек пошљедња, никада прва, једнака слузи и робу. Истина је, да је и тада било жена, које су се отеле тим ситним женским позивама и бавиле се књигом, али то су биле рпјетке и спорадичне појаве као Оафо, Клеопатра и Оемирамис,. Опште женско стање било је како га горе оцртах све дотле, док у читавом свијету не насташе промјене у свему. У класично доба, када је стара знаност и умјетност почела живјети новим животом, синула је нова вора и женама, која је доносила љешшу и свјетлију будућност мајци —- човјечанства Рукотворе који су псеључиво били у њеним рукама преузе индустрија, а ситне бриге око домавлука пређоше на млађу чељад у кући. Препород у знаности и умјетности ослободио је жепу ропства п јарма теглеће марве, и жена тако растерећена отпочела је нови живот, тежећи за, реформама по којима жена не бп била само оснива-