Жена

ЖЕНА 159

Тај закон прописује ово: Свака радница, на пољу индустрије, а од15 је до 50 година; дужна је да се осигура (ако и није удата). Од 15. до 2). године плаћа свака радница 1. лиру (нешто мање од 1 круне.) Старије плаћају 2 лире годишње. Половину те своте плаћа радница, а половину те своте плаћа онај, код кога ради. Кад радница роди, па ма и пометла, добија 40 лира. Тај новац добија у двапута. Тај новац не може јој нико ни за какав дуг узаптити, а ако породиља умре, прелази на дете, — Разуме се, да ће држава имати доста да додаје, јер је осигуравање у државним рукама. Зато су за сад осигуране само најсиромашније. Кад се то мало опроба, онда ће се осигурање проширити и на друге.

Добротворне Задруге Српкиње у Босни и Херцеговини,

До данас број Добротворних Задруга Српкиња у Босни и Херцеговини изнаша 20.

Добротворне Задруге Српкиња постоје у овим мјестима: Сарајеву, Мостару, Бањој Луци, Тузли, Бијељини, Власеницама, Бос. Шамцу, Брчком, Зворнику, Чајничу, Фочи, Требињу. Бос. Градишкој, Приједору, Бос. Новом, Бос. Петровцу, Дрвару, Лијевну. Модричу и Бос. Дубици.

Ове су задруге одржале главну скупштину и основале Савез Добротворних Задруга Српкиња из Босне и Херцеговине. У управни одбор изабране су: Јелена Самарпџиа, Милена Деспић, Даница Иконић, Милка Ђокић, Мара (5 Љубибратић и Наталија Јојкић, сви из Сарајева. Са стране: Кристина Михајловић из Бања Луке, Сока Андрић-Гамбета из Требиња. Зорица Дакић из Мостара, Марица Пољашевић из Фоче, Марица Мићић из Тузлеи Олга КернићПелеш из Бијељине. У надзорни одбор: Стоја Кашиковић и Васиљ Грђић из Сарајева, Стојка Мисаљевић из Бос. Дубице. Дара Поповић и Стеванија Бабић из Бос. Градишке. Управни одбор одмах се је и конституисао, бирајући себи за председницу Јелену Самарџиу, потпредседницу Кристину Михајловић, благајкињу Мару С. Љубибратић. Сретно!

Јади једне Српкиње из Старе Србије.

Када су сви мужеви, војни обвезници у Србији, пошли

на бојно поље да свете Косово, остале су многе и многе 4%