Жена

12 ВЕНА

Попадија.

С пролећа се доселио учитељ Петровић на своју нову штацију. Доселио се са женом и већ од-

раслом ћерком, а у лето, када је наступио школски одмор, дошао му је и син Јова, са богословије.

Донде је учитељева Јованка живела у добром

пријатељству са Симком, која је била ћерка ондашњег трговца.

Када је Јован дошао о школском допусту кући, било му је у селу још све страно, и обрадовао се, што му је сестра стекла другарицу. На први поглед

видео је само то, да је Симка здрава и лепа девојка. Када се први пут разговарао с њом, врзао се

разговор око ситница, које нису никога занимале.

Симка је говорила веома мало. Тако је то било и

други пут и Јован је стекао уверења, како је ште-

та, што је та лепа девојка прилично туњава и ограничена.

Но укратко затим уверио се, да није ни туњава

ни ограничена, него није марила да говори о ства-

рима, које су биле толико ситне, да о њима, по ње-

ном схваћању, није вредило говорити.

Она је читала редовно новине, била је претплаћена на српску књижевну задругу и прочитала је сваку књигу тога издања и по два пута. Ди иначе је куповала годишње по неку књигу, а и узајмљивала је од познаница, кад је год могла.

Једнога дана дође сва узрујана код своје другарице и поче први разговор са Јованом.

— Јесте ли чули шта се догодило 2

— Нисам чуо ништа особито. _

— Шта! Зар нисте чули, како су јутрос бележник и начелник изиграли општинаре2 Општинари су морали да изгласају мало милом а још више силом оно, противу чега су сви из дна душе. Скршили су их, да прихвате предлог о куповању неких слатинавих спахијских пашњака, које им не требају и то по оно што не вреди. Ту се крије гадна шпекулација неке вармеђске господе.

У аса ниееаваа