Жена

а аиисттлн сте

ми га видимо у ружичастој боји.

А ЉЕРГА 1

Нег' да су му виле на помоћи, Да га оне у црну смрт воде, Зато воде, да га ослободе...

И кад Србин сред крвавих рана,

Изнемог'о лежи сред мегдана,

Нити писне, нити усне стисне,

Нит' зајечи, нит изусти речи, Сретан осмех по лицу му руди ЈОо да лежи на мајчини груди!

И опет се Турчин запрепасти

Па шта мога једно другом касти, Већ да вила рањенике снажи, Меком руком да им боле блажи.

Од кад ново доба настануло, Вилинско је царство постануло! Свуд су виле, где слободу снују, Свуд су виле, где у њих верују Свуд су виле, где је снага јака, И свуд виле, где има јунака.

а МУДРЕ. ИЗРЕКЕ.

Мање шкоди спотаћи се ногама, него језиком. ж Што већма гладиш мачку, тим већма надиже реп. ж Кад дође ветар, завитла прашину и ђубре; уређену калдрму не може да покрене. ж Ми смо ништа. Оно за шта се боримо, то је све. = Ми смо у стању спречити, да се бара не устоји. А кад се бара већ једаред устоји, не можемо спречити да сеу њој развије жабокречина. ЕУ

Ђавола сликају црног; али кад год излази пред