Жена

20 ЖЕНА

долазио је увек скршен кући, и очајно је узвикивао: — Какав је то народ 2

И да у таквим часовима не беше његове Симке да подели с њиме бол и да га подигне, ко зна како би се свршило с њим. једном приликом кад му је било најтеже, она је нашла праву речи казала му је: Твој господар Исус Христус и умр'о је, а није дочекао признање народа, а ти би хтео да освојиш све, чим се појавиш!

Звао га је чак и владика. Говорио је, како му је долазио чак и велики жупан и тужио се на целу српску православну цркву, која трпи на свештеничким местима хајдуке. Тужио се и на попадију, јер попадија не може да буде петролерка, а да. сенка тога не падне на попа, с попа на владику и на целу цркву.

Онда му је прекипело. Кад је владика почео да га коре, био се спустио, али кад је дирнуо „њу“, | онда се исправио: — Желите Ваше Високопреосвештенство да се раставим од ње2

— То не, рече владика брзо.

— Или да је бијем 2

— А ко то тражи од тебе» Треба да је посаветујеш. Управо да ти постанеш друкчији, па ће онда и она.

Био је ваљан свештеник и владика није могао да пређе границе савета, па му је говорио, да је то најбољи доказ, колико је претеран, кад ето ни народ његов не може да га схвати. Ти једно, а они друго, рече му.

Тада се свештеник сетио оних речи његове жене и рече му: — ја не желим да гледам успех мога рада очима својим. Ни Христос то није дочекао. ја држим, у томе нам је промисао божија дала примера.

Владика сеу онај мах сетио. на пилата и рече: — Ја перем руке своје! И онда је почео мало блажије говорити. То је охрабрило свештеника и он рече: — Не могу да браним неваљалства! Не могу да напустим интерес бедних и потиштених. И баш зато, што су скоро сви напустили онај народ, ако