Жена

РВ Е-НГА 43

Узроци су економске природе. А те незгодне економске прилике створише данашње друштвене одношаје, који умањују број деце.

У „Жени“ је било већ о овим приликама речи. Тамо је већ изнесено, да најмање деце имају најсиромашнији слојеви, који немају ни куће нити икакве економске сигурности, Најмање деце имају ожењене слуге и надничари, код којих има најмање услова да матере одхране децу. Али је исти такав одношај и код интелигенције. Она се страши да није устању да одхрани, васпита и изведе на пут многу децу. Тај страх захвата већ и ратара осредња па и имућнија стања. Боји се шта ће свакоме да остане, ако стане земљу делити на више страна, а услови за живот данас су тежи но пре.

Обично кажу, да је рађање чисто ствар жене. Хоће ли она да спречи рађање или неће, то зависи једино од ње, а не и од мужа. Но то се не може узети као потпуно тачно. У неким случајевима па рецимо и у већини случајева, жена спречава рађање противу воље свога мужа. Али она зна да та мужевљева пребацивања неће бити онаква, каква би била пре 50 и 100 година. Некада би муж сматрао, да је то страшније и од самога неверства и поступио би према томе, а данас ће он само завртети главом и рећи: Хајд, хајд жено, опет тражиш ђавола; ја ти кажем, можеш још платити главом.

Па и сама околина и друштво сасвим друкчије мисли но пре. О тим стварима се јавно говори, као о најобичнијим стварима, једва то ко таје, и већином нађу свакој жени извине: — Па шта ћег Манте је, млада је; има већ једно дете, па нека јој је само живо и здраво.

Пре је то био један ужасан неморал, једна срамота, убијство, друштво се подизало на жену која је пречила и стамањивала пород у утроби својој, као. некада противу вештица, и закони прописују и данас казне за то.

Такав је још доскора био — морал. Но чим нешто већина ради, то не може остати неморално. И то најбоље зидимо у овом питању.