Жена

44 ВВ Е НА

Данас, када је избило на видик, како је у свима великим такозваним културним државама број рађања опао, сасвим се друкчије пише о томе, него пре 50, пре 20 па и пре 10 година.

једни кажу: Види се, то је у приликама. Шта да радимо!

Други и то угледни правници устали су и кажу: Па кад је у приликама и кад ово све мора да буде, зашто казни закон још увек жене у извесним приликама због тога2 Рађање није њена дужност, већ само њено право. То се тиче ње, па ако хоћете и њеног мужа; па с тим доста! Ето и друштво мисли о том питању сасвим друкчије, па треба и закон.

Долазе социјолози, кажу: Шта ту држава да истерује што већи број рађањаг То је из себичних циљева. Хоће да буде што већи број народа, који ће да плаћа порезу и што већи број војника, које ће да шиље у рат. Неће помоћи све казне и неће помоћи ни јача пореза на људе, који немају деце; неће помоћи ни новчане награде, па ни давање ордена онима, који немају много деце. Нека држава, ако може, створи прилике, да ће се сваком милити да има деце, па ће бити деце.

Но устали су и лекари и кажу: — Зар је држава постала као нека фабрика за рађање деце2 Сред наших данашњих установа ничу силне боле-

сти, економске прилике не дозвољавају многим породицама да посвете довољно времена нези детињој нити довољно трошка око подизања детета. Деца, која одрашћују под незгодним приликама, нису као што ваља и зато бивају наши нараштаји све кржљавији. Кад породица неће да рађа и отхрањује децу, маните је, таква није у стању да васпита честити нараштај.

У овом добу, где је многи свет у толикој мери здравствено дегенерисан, не треба тежити, да има само што више подмлатка, па ма каквог. Дајте нам бољи, здравији подмладак, па не питајмо за број. Него гледајте да забраните брак болеснима, који нису за брак, гледајте њима да спречите рађање деце, па ћемо боље проћи, но да истерујете само