Жена

ЖЕНА '85

први гутљај вина или лимунаде, ја бих се.обмануо, био разочаран и изненађен, стресао бих се, те бих већ тај први гутљај избацио из уста. јер то није оно, на шта ја бејах спреман. У овом случају догодило се нешто слично. ја нисам нашао оно, што сам очекивао, већ нешто на чега не бејах ни мало спреман. Изгледа ми, како је и то помогло, да се моји осећаји у извесном правцу — зауставе. је ли вам и то натегнуто 2

— Па да видите, доста сте вешто изнели ту ствар господине, рече домаћица. Има заиста нечега у ствари. Али има и нечега, што је још увек тешко разумети. Напослетку, о овоме би се могли дуго препирати. Него ви, господине професоре, нисте још увек завршили вашу приповетку. Ваљда се није свршила ствар тако, што ви нисте ручали, а ваш анђео изашао из собег

— Није се тиме свршила. Као што сам већ казао, она није долазила неколико дана у болницу. Тада сам ја једног дана отишао тамо. Код куће су биле и мати и кћи. Изгледало ми је, да су се обрадовале томе. ја сам им говорио о томе, како не треба да ме криве због моје заблуде. А не би било право ни да мисе смеју. ја остајем до гроба зах-

валан оној, која ме је неговала са толико срдач-

ности и преданости, па ма да је сто пути то чинила из дужности... А и иначе сам у својој болничарки упознао њену душевност и образованост, па за то да се не разиђемо потпуно због оног случаја, него даи даље останемо оно што смо некада били: сестра и брат.

Она је радосно устала са столице, и пружила ми обе руке. А видело се, да је била задовољна и мати њена. Она је после долазила у болницу, а _ ја сваки други дан одлазио тамо.

То није дуго трајало. Када сам оздравио, дошао сам у Београд. И мати и кћи испратиле су мем ми доста вредно дописујемо. Пре неки дан ми је писала, да ће ме посетити са својим мужем, кад се он врати и дођу у Београд. ја сам стекао сестру,

а она у мени верујте, госпође, искреног брата.