Жена
-
86 ЖЕ НА
Уверавам вас, кад на њу мислим, да ми никада не долази у памет ни једна једина страсна мисао. Њена је успомена у мени чиста, светла, сестринска. — Хоћете ли још да ми се смејете, госпође 2
Домаћица је устала и пружила му руку. — Не, не, ми вас потпуно разумемо. Живели, господине !
– ша. ре
Наука о музичким облицима. По Др. Г. Молнару — Исидор Бајић (Нови Сад.)
Наука о мувичким облицима расправља о травилима, којима је сврха, да осигурају техничку и мисаону равнотежу једног музичког дела Кад се држимо тих правила, учинићемо, да дело буде прегледно и целом делу даћемо јединство. Облик дела је псто што п склоп дела, а са естетског гледишта облик је начин приказивања једне музичке вампсли.
Поједини делови у једном музичком делу, по са
држини врајај, одударају једно од другог, а наука о мувичким облицима баш тражи опа средства, којима ће разне делове спојити у једну вишу целину.
Разноврсност. проузрокују: разноврсне хармоније, мешање дписонанције у консонанцију, модулације, разноврспп рптми и израда нових тема. Јединство проузрокује: консонанција, премоћ главног рода шкала, што задржавамо извесне ритме п тактове п понајвише понављање једне исте теме. Композитор немајући та средства може своју композицију начинити разноликом да пма јединство. Наука о хармонији по контрапункту бави се тим средствима, а наука о мувичким облицима пак учи пас о начину како ћемо та средства најбоље употребити.
Наука о хармонији петражује природну везу појединих гласова разне висине, а шаука о мувичким облицима с пстражује ив чега се састојп органпвам композиције. Свака композиција је парав једне пли више музичких мислп. Свака мувпчка мпсао може се растворштп на основне саставне делове, и слушаоцу