Жена

или свипрачу се оставља да те делово позна и осети. Нарочито разликујемо: 1. мотив такта, 2. Одељак, 8. реченицу У 4. периоду.

1. Мотив такта је најмањи сватљиви део мелодије. Обично је садржина једног такта. Но мотив пе мора испунити ип један читав такт. И паузу, која се налавп у такту, п њу рачунамо у мотив. Мотив моске да пређе и у други такт, нарочито у оним композицијама, које почењу са крњим тактом. Мотив ћемо тако пајбоље одредити, кад га сведемо на музпчкен облик, који има само један главни нагласак. Поред главног нагласка може да буде, а може п да не буде споредног нагласка.

Овде реч „мотив“ има уже зпачеље него мотпви мелодије, рптмиски и хармониски, јер под тим мотивима разумемо такве мелодије, рптмијске слике пили хармонијске обрте, кад су нарочито карактеристични за композицју. Мотив, са којим вад пмамо посла, јест апсте технички појам, састављени део композиције, према другом деловима: одољан, реченица и т.д.

Мотшве можемо поделити још па мање делове, и то зовемо: деб мотива. Део мотива може бити нагглашен п ненаглашен.

9. Одељак је спој два мотива. Највише се састоји од два такта, али може да буде и од три такта. Два мотива заједно дају већ више јединства, Рекли смо два мотива, а не два разна мотива, јер други мотив може да буде понављање првог мотива.

8 (Став се састоји из четири мотива, одпоспо па два одељка. Према томе обичпо је од 4 такта, алп може бити п од више тантова, не ПБ“ | Вечерњој песми од Фолкмана мотив је у прва два такта, 4 реченица се свршује у 5. такту, нпр.

4. Периода се састоји пз два става, од којих прву зовемо предњи део; а другу вадњи део, Обично има осам тактова. Периода може да се састоји и из имитације једног истог мотива, а може бити п из више мотива сабтављен, Место. вазси маз»вд Онна“ став