Жена

хтео учинити ни сам писац, осим можда, ако није задовољан с тим, што је жив. Напослетку трећа погрешка у чланку учињена је тако, што је одговор на постављено питање сувише интернационализован, а држимо, да је нас и наше прилике требао бар још за сада мало излучити и обашка споменути, јер наше прилике нису посве истоветне н, пр. с приликама у Француској и другде, бар не опћенито.

Тврдња, да су економске прилике криве смањивању порођаја, наскроз је неметељита. Не само, да су економске прилике једине томе криве, како из чланка излази, већ оне уопће не стоје с тиме у вези. Ми ћемо то и разјаснити. Кад се наиме говори о економским приликама, или кратко о благостању једнога народа, онда социологу није доста, да зна степен богатства или обиље животних средстава, већ и степен зажтева људи. Ради тога је тешко на пречац одговорити на питање, да ли се данас живи горе или боље него пре, јер се ту не може разумевати само то, да ли данас свет има више или мање јела, већ се ту мора разумевати и то, чим се данас људи задовољују, а чим су се задовољавали пре. Кад се узму у рачун и данашњи важтеви, онда свет може бити задовољнији, него је пре био, и може се увек тужити на лоше економске прилике, али зато људи просеком могу данас још увек боље да живе, него су некад живели.

Наводи се додуше, да свет све више дегенерштше, пак да је томе узрок лошија храна људи. Као да развитак људства зависи само од хране! Кад би

живот тако једноставан био, онда би његов проблем био брзо решен. Али томе на жалост није тако. Данашња биологија нас учи, да развитак живих створова, дакле и људи, зависи од четири услова: од климе, хране, одабирања за расплод и од веџбе или утотпребе органа. Него храна је некако најрукопипатељнија, пак је онда она и свему крива. Али тко се бавио с узгојем било каквих животиња или је проучавао развитак људства, тај зна, од колике је важности за развитак нарочито начин, каква ква-