Жена

180 О КЕРА

На рачун тренутне сласти Да ширим паклене двери!2

Питао сам се често... Ал место одговора Са насмејаним лицем Она ми пред очи ступа, И ја ко скрхана грана, Немоћан у земљу пиљим, Уврћем крај од капута И својих стидим се мана. Б. Пешта. 1913.

„—

. Ј. Горчилов.

Док браћа моја...

Док браћа моја онде

На плећи дивљег Балкана С крвавим мачем у руци Границе режу нове,

ја грешник седим овде

—. Копиле јуначких дана Прашину језиком дижем

И снујем љубавне снове.

Све идеале своје

У њено око сам слио

И гледам у њему живот

И вечност ко Христа Ис'са, Баш ко одојче, које

За млеком само киска: Туриш ли прст му у уста И њега ће да сиса.

О грешна, о душо моја!

То је зар све што ми знадеш» Око је женско зар прече

И слађе од сртске зоре» | Око, што ће пре а после У брк да ти се цери,

Да те напоји жучи,

Распне, смрви, сагоре! Б. Пешта 1913