Жена
180 О КЕРА
На рачун тренутне сласти Да ширим паклене двери!2
Питао сам се често... Ал место одговора Са насмејаним лицем Она ми пред очи ступа, И ја ко скрхана грана, Немоћан у земљу пиљим, Уврћем крај од капута И својих стидим се мана. Б. Пешта. 1913.
„—
. Ј. Горчилов.
Док браћа моја...
Док браћа моја онде
На плећи дивљег Балкана С крвавим мачем у руци Границе режу нове,
ја грешник седим овде
—. Копиле јуначких дана Прашину језиком дижем
И снујем љубавне снове.
Све идеале своје
У њено око сам слио
И гледам у њему живот
И вечност ко Христа Ис'са, Баш ко одојче, које
За млеком само киска: Туриш ли прст му у уста И њега ће да сиса.
О грешна, о душо моја!
То је зар све што ми знадеш» Око је женско зар прече
И слађе од сртске зоре» | Око, што ће пре а после У брк да ти се цери,
Да те напоји жучи,
Распне, смрви, сагоре! Б. Пешта 1913