Жена

НЕНА 181

Хармонија. (Поглед на мушко-женско друштво.)

Јесте ли били кад на Југу, па видели у природи оне џбунове маслине, лавора и смокве, како су се испрекрштали. Разнолики облици лишћа њихова и разно му зеленило чисто вам очи засени. И кад у том џбуну тек провири понегде плод жутога лимуна, те све оне облике и боје и разлике сведе у склад! А вама гракне срце и већ пружате руку, да узаберете баш круну тога џбуна, лимун, но рука се, још добро и не испружена, затим брзо враћа у првашњи положај свој и не жели више да узабере лимун, јер увиђа, да би тим пореметила ону разно ликост, која се онако лепо слила у склад, у хармонију. И рука не ће да је ремети.

Јесте ли гледали, кад се две другарице девојке отисну од свога друштва, па се шетају другом стазом кроз шумарак, и јесте ли их слушали, кад хоће да даду одушке раздраганом срцу свом, јер их онде тобоже нико не чује, па од срца певају и извијају песме, да се све разлеже. А над њиховим гранама јесте ли чули славуја, тог певача над певачима, како их је разумео и напео своје грло што игда може, те се натпева с њима. Он један, а њих две, те незнате кога би пре похвалили. Или би можда све уједно У њиховим гласовима и певању нема једноликости, нити у гласу, нити у напеву, нити у висини. И кад би их музичар слушао и похватао им гласове на папир, он би вам рекао, да њихово певање не одговара музичким законима. А кад их ви слушате и осетите у њиховим звуцима ону раздраганост, која им даје снаге и израза да певају и попевају, ви онда увиђате, да се њихово певање сложило у склад, у хармонију. И ви уживате.

А јесте ли видели, кад у расположено мушко друштво бане женска изненада, како један мушкарац глади се по коси, други намешта пошу и бркове, трећи и четврти скидају лактове са стола итд. а сви скређу разговор на озбиљнију или бар приличнију страну, и свима им готово из лица читате,