Жена

= пе

152 ВЕНА

фоније су исти, и исто се вову као и у сонати. Симфонију је најсавршеније разрадио Бетовен. А у деветој спмфонији као новину узео је ипесму (кор). Са симфонијом по имену сродна је тавв. симфонијска прича, зла само по имену сродна, јер нема свога одргђеног о6лика. Шрограмни музичари као Вегног, [154 ЗашЗабпа, Чајковски, Дворжак, Рихард Штраус итд. своје назоре — тумачење појединих душевних расположаја, __- хоће да прикажу на слободан начин, а неће да се ограничавају формама из науке о мувичним обли цима.

На сонату наличи тавв. концерат (Сопсег), који се пише за један или два инструљента, било са пратњом било без пратње оркестра. Ва ексекутивне (прикавиваче) уметнике врло благодаран облик. Концерат ба за љубав свирача одступа од облика сонате. Теме свира оркестар само један пут, а разрада теме оставља се свирачу. На крају првог дела или често последњег дела обично на кварт- секст акорд, употреби се фермата (круница) и тада свирач на теме па концерта изводи разне капенције и техничке ефекте, да би своју уметност што боље показао. Концерт се већином састоји не из четир, него из три дела (АПеото, Апдапје или Адато, и Ронда или Етпаје). Име концерат долави од сопсепапдо, сопсегтајо (= такмачење), под чиме треба равумети такмачење појединих инструмената.

Сопсешпо је кратак концерт само са једним делом. Са сонатом и концертом је сродна, али ипак различита фантазија, која је инструментна композиција слободног облика. Шема три ни четири дела пнороната ни унониерц вео а Не кроп деогаоак то #95“ ставља и место њега умеће тему у облику ронда или песме, а често и заврши са лаганим делом. Фантазијом зовемо и смесе од народних песама или појединих арија из опера. Ратосодија је инструментална, парафраза на једно или више већином народних песама. Расположај рапсодије може битп слободан, или као балада, или романса. Рапосодија пише се и за поједине инструменте и за оркестар. По народним песмама говоримо о мађарској, пшшанеској, руској и