Жена

ЖЕНА 158

српској рапосодији. Спочетка реч Рапсодија, вначила, је део епске песме, коју су грчки рапсоди певајући прикавивали,

Рекли смо, да у облику сонате пишемо и увертире. Увертире понајвише су као увод у оперу, али могу бити као уводи и у ораториум и у балет. Оне увертире, које нису за један комад написане, вову се концертне увертире. Увертире у оперу, које узимају један или два мотива из опере, обично су у облику сонате. Обично после кратког лаганог увода долазе две три теме бев понављања, затим разрада и поново теме. У оваком облику су написане и концертне увертире. Увертири облик сонате дао је Глук. На супрот таким увертирама постоје тав. Смесе-увертрире, које паносе једно за другим најбоље и најизравитије теме из опере. Важна је и тав. трограмна увертира или симфониски тролог, који се састоји ив мотива опере __- па иако није у облику сонате, ипак није као смеса — потпури — јер има своју музичку и драмску це· лину. Та увертира илп изражава главну мисао опере, износећи и противности у комаду и решење њихово (нпр. Вагнерова „Танхајзер“ увертира) или је само мала музичка предспрема за прве сцене у опери. Такве програмне увертире писали су не само Мендлсон, Шуман, Вагнер и најмодернији музичари, него су писали Моцарт и Бетовен. Увертире пишу се не

само за једно музичко дело, него за важније прилике и зову се: свечане увертитире.

И облик арије за који пре можемо рећи да није одређен, него одређен, често подсећа, на сонату. Арија, је муричко дело ва соло певање, која је или део опере, ораториума, илп су засебна концертна комађа — концертне арије. Концертне арије пишу се за концерт. Арије прате оркестри, али и пратња појединих инструмената не губе од своје вредности и карактера. Док мање песме (соирјећ, сапхопе) каватина или романса

· осим тога да су простијег састава, увек у облику песме, дотле арије су често у облику ронда, па и сонате.

Балада, која по облику своме нагиње облику ронда пма више епски карактер, него арија. Балада