Жена

прича, док арија има више лирски карактер. УХМНЕ столећу било је уобичајена тав. велика арија пили да саро апа, која је састављена из два разноврсна дела. Први део дао је певачу прилике да изнесе своју спрему и технику, други део је мирнији, но пратња истог дела била је разноврсна и пуна шаренила и контрапукнта, и после тога дела дошла је поново (да саро) удепшано понављање првог дела. Пре велике арије обично је оркестар свирао тзв. риторнел који је у себи задржавао главни мотив из арије. Данас да саро арије не сматрамо згодне за драмске, јер сада је текст и радња меродавна за арије и мелодије. Ва певача благодарне арије су биле т. зв. колоратурне пли бравурне арије. У колоратурном певању један глас зачињаваху разним трилама, кретима и фигурама, штакатима и т. д.

По садржини и по облику сасвим је слободан сарпссјо. Он се пише ва један инструмент, страсно и уједном делу кратко. Исто је тако без облика смеса — потпури,

Међу музичким делима важну улогу имају тав. поредне комтовиције, које се састоје из више самосталних делова. Међу појединим деловима нема никакве сродности, чак ни тематске; шта више поједини делови разликују се и по ритму и потемпу аиу роду шкале. У те тзв, поредне композиције спада и соната, Овде спадају и свита (зште) о којој смо напред код игара говорили — да се састојала из равних игара, У средини ХУП. столећа свита је добила одређенији облик. На почетку је био увод (еп(тбе или опуетте). Свита је у овом облику као претеча облика сонате. У новије доба су свиту у оркестрима развијали, и поједине делове су у погледу контрапунктских ефеката јако усавршили. Свита равликује се од дивертисмана (фуетнатето) што дивертисман је низ тема бег великих веза п разрада. Дивертисману је слична серенада (зетепаја) п ноктирна (побшпо). Серенада је вечерња песма, а ноктирна је ноћна песма, Пре су звали композиције састављене по узору серенаде касације (сазвано) и тим именом су уопће означавале инструменталну музику