Жена

ЖЕНА 161

га деца што запиткивала или мало јаче загаламила, мати би их стишавала, а он је мргодасто одлазио у своју собу. Био је прави патник и мученик. Госпођа Анђа волела је, управо обожавала је свога Божидара. Она није имала мужа у оној мери као друге жене. Није се ни изблизу онолико бавио с њом, као други мужеви са својим женама. О домаћим пословима није могла скоро никада да разговара с њим. Увек и увек је у таквим приликама болно зајаукнуо: — Господе, зар ми и опет долазиш с таквим стварима! И она је морала многи и многи терет да понесе сама, који свака жена тако радо хоће да подели са мужем. То су оне ситне, али непријатне бриге, и он није имао за то времена.

Када је мислила да је беспослен, често би му приступила, да му наслони своју главу на раме, а он се чисто стресао: — Мани ме!

— Шта је за бога, пита га престрављено 2

Он се мало насмеши на њу и каже: Мислим!

Мисли! Сиромах, мисли о тешким народним стварима и она га је у својој беспослици тргла из тих мисли. И одлазила је покуњена, као да је учинила злочин према народу.

Знала је да ју он воли, бар је тврдо веровала у то, и он ју је заиста волео. Кривила је себе, што је толико насртљива, али се ипак кад што и нехотице заборавила и сметала му у његовим најважнијим пословима. јер је она читала негде о Ксантипи. Та жена која је била толико сретна, да буде брачни друг великога мудраца Сократа, није била у стању да га разуме. Није могла мирно да гледа, како његов велики дух лети по небеским висинама, него је хтела да га свуче к себи, доле, и хтела да подели с њим своје ситне домаће бриге. Са тим ситницама га је толико кињила, да му је загорчила живот његов. И госпођа Анђа говорила је сто пута себи самој: Нећу да будем своме мужу Ксантипа, па ако му већ нисам равна, нећу да му загорчам живот и морам се трудити да га разумем.

Али га она сирота није потпуно разумела. Оно што је он писао и говорио, беше јој помало магло-

3