Жена

164 ЖЕНА

Све је те примила госпођа Анђа. Сваког је поутешила и обавестила како је знала. Саветовала је завађенима, одговарала их је од парница, своју је млекарицу подучавала шта ће са децом, па и све друге.

После сваког таквог случаја бивала би незадовољна, и тужила се дру Страхинићу, како је несрећна, што не уме да помогне, што тако мало зна, и завидела је онима, који на промицању народне свести и друштвеног живота могу да користе. Доктор Страхинић насмејао би јој се таковом приликом у лице.

— Зашто се смејете, господине пријатељу 2 Пита га.

— Оставите се тога, каже јој он. Промицање народне свести и унапређење живота, и не знам шта још! Није потребно да о том лупате главу.

— Како ви тако можете говорити2 Пита га она.

— Живите ви само као што сте до сада живели. Оставите ви то другима.

Често је тражила од доктора, да јој протумачи неке ствари из списа и говора њеног мужа, кад јо] што шта изгледаше тамо нејасно. Но он се за чудо извлачио из таквих говора. А кад је одвише наваљивала на њега, он ју је упућивао на њеног мужа: — Он је, госпођо пријо, најпозванији да вам растумачи своје мисли. Ја бих вам могао можда и погрешно протумачити.

А она је онда тужно оборила главу. Њеном је мужу увек било криво и неправо, кад је опазио, да јој је што у његовим списима тавно, или нејасно. Боже мој. Разуме га и обожава га толики свет, а

не може да га схвати његова жена.

Дођоше напослетку и најтежи дани по госпођу Анђу. Њен је човек у великој народној борби утрошио и своје здравље. Оне непреспаване ноћи, што их је проводио крај писаћег стола осветиле су му се. Кад није хтео да спава када је требало, мораће

сад да легне нешто раније у гроб.