Жена
182 ВЕНА
Разне белешке,
Болничарке.
Нема тако душевног позива за жену, као позив болничарке. Тај позив није лак, али је племенит, а уз то саразмерно веома добро наплаћен. Многе се жене пате много тежим позивима уз најмању награду, место да се лате позива болничарке. Кад код нас има тешког болесника, није могуће ни уз какву награду добити добру болничарку, него се мора добављати из престонице, ако их тамо има. Али их и тамо нема довољно. У тежим болестима није довољна само нега, него је потребна добра нега, нега са разумевањем. Од кад се то увидело, све је угледнији позив болничарки. Друштва црвеног крста нарочито изображују болничарке. У Немачкој, Аустрији, па и Угарској и свима државама има курсове за болничарке. Услови су разни, али су у главноме ово: Примају се девојке и жене без деце, од 18 до 35 година. Учење траје 2 године. Не плаћа се ништа, него ученица има све бесплатно, па чак и одело. Прве године добије 100 круна на ситнице, друге године 150 круна, а кад изучи, добија прве године 250 круна и онда све више. После 4 године службе може иступити и постати самостална, али онда плаћа друштву одштету од 250 круна. Статути су до душе разни, али се много ипак ке разликују. Хтели смо да скренемо пажњу на ово питање.
УНене које се туже на мушкарце.
У Америци се у најновије време женскиње веома јако туже на мушкарце. Туже се, да је понашање господе и господичића веома јако подивљало. У угледном америчком листу: „Атепсап Масалпе“ износи једна жена, да ове зиме у Америци није хтело женскиње да игра „бостон“, јер мушки почеше да играју ту игру на начин, који прелази већ све границе дозвољенога. На домаћим забавама изагнана је та игра, а мушки опет нису хтели да играју друге игре. Они се и иначе не понашају више према женскињу као што приличи. Пију толико, да их домаћица може наћи и под столом и у гардероби, како хрчу. Долазе чак и непозвани, а разговарају са женскињем начином, који није ни за крчму... Шта мислите, да ли нешто мало од овога, нема већ и код нас2 Не много, али мало. Н. пр. кад мушкарац каже девојци