Жена

ВВ ЕН А 185

да изненади, потресе, можда и занесе, али не може да утиче на дух, да образује и васпитава.

Да посмотримо човека као јединицу друштвену. Човек има тело и душу, или ако хоћете, душу и тело, и зато кажемо, да је човек умни створ. Но, да он то име с правом стече, мора да се и телом душа преображава и усавршава. Кад јаче тело, кад јаче душа, тек се они упоредо развијају, и што они хармоничније напредују, тим је јединица друштвена боље васпитана и образована. Не вреди много развијен дух у неразвијену телу. Ако се тело мери на килограме, дух се мери на много осетљивије мерило. А учени људи кажу, да између тела и душе треба да влада хармонија. Како ће да влада хармонија, кад човек често негује тело на штету душе Човеку је лакше да негује тело, јер не мора много бирати средство и начин, па се лакше и решава, да то уради; много се теже решава да негује душу, јер му је теже бирати средство и начин за неговање душе, ума и срца. Зато често виђамо телесину с маленом, понекад и ниском душом.

Што се тело и душа у свом напредовању више приближују свом савршенству, тим је већа хармонија међу њима. А што се више образују моћи и склоности природе човечје, тим је јачи склад. Зато се и каже, да је образован човек као оно уметничко дело, у којега сви делови складношћу својом изазивају особито допадљив утицај. И кад човека са свима његовим деловима и делићима сматрамо као нераздељиву целину, онда тежимо и радимо на том, да му сви делови и делићи доспеју у потпун склад. А да човек постигне успех у складном образовању свију својих моћи, треба да оплемењује и задовољава своју природу хармоничним образовањем свију моћи своје природе у веру и љубави, у истини и праву, у раду и уметности.

Где тога нема, иде се натраг и пропада се. Па као што се тражи хармонија свега, што обузима јединицу друштвену, тако јединице друштвене изазивају и стварају хармонију у уском друштву, по-