Жена

194 НК РА

Природа ће опет почети да живи, И све ће то снова почети да дише, Све ће опет бити радосно и чило, Ал: мој живот и ја никад, никад више. Сентомаш. Б. Н. за апре

„

Моји ђаци: ( Брата. Често се дешава, да се у кући нађе каква сувишна ствар. Она се онда обично потеже из буџака у буџак; из подрума се преноси у комору, а одатле опет на таван, и тако бива док је траје.

Готово да је судбине ове сувишне ствари био и мали Брата.

— Чији си ти, мали 2

— Ја сам Ленкин... био му је одговор.

— Како се зовеш>2.

= Брата .з:

Био је Ленкин. Имао је само маму. Ко му је био отац, то се не зна. Нико га није ни звао друкчије него Братом. Као да није ни био заслужан крштеног имена, с обзиром на то, што није дошао на свет као друга деца, која су имала свога законитог оца.

Мати његова Ленка служила је по кућама и тешком га је муком отхрањивала. И та мука као да јој није тешко ни падала, јер је била измирена с тиме, да испаштава грех, који је нанела себи, што је као девојка поклизнула својом чашћу.

Остала је без родитеља и дошла је из оближњег села у варош, у службу. Остављена сама себи снашла се у вртлогу исквареног варошког живота. Није имала снаге, да се истргне из тога вртлога, нити је имала заштите, да избегне разна искушења, у која је падала, налазећи се ниско потчињена и у зависном положају. Последица, која је наступила после оваквих околности, био је мали Брата.

Она је то дете силно волела. Сву своју зараду трошила је на њега. Како је била присиљена, да