Жена

ГОД. 1, БРОЈ 5.

р–=" 9 4 ОЈ

излази у Новоме Саду ) УРЕЂУЈЕ: МиЛиЦ ЈАЦЈЕ ТОМИЋА.

Излази 1. сваког месеца. — Претплата за Угарску, Аустрију, Босну и Херцеговину, годишње 8 К.; на три месеца 2 К. За све друге државе 10 динара годишње. — Цене огласа на 2., 8., 4. страни насловног листа,

(„стране Ф К. Осмина стране у самомелисту 2К. 50п. — Рукописи шаљу се уредништву, претплата. администрацији »ЖЖене«, Нови Сад (Џјузаек), Поједини бројеви »Жене« стају 80 потура (један динар).

ЈЕ Смрт Осман аге.

Кано сунце кад с истока сијне, Па разведри натмурена лица, Ведрило се лице у госпођа,

У кадуна Осман аге силног, Кад им дође јутром и вечером, Да их види и да их милује.

Ал сад дуго Осман не долази. Место њега долазе гаврани; Црно перје све им крвавије, Црни гласи све су ужаснији: Устали су балкански краљеви И устала сиротиња раја, Све се турско царство преврнуло, Па је горе, што је доле било.

Док ето ти аге, Осман аге, Стиже својој кули од мермера, До на врата богатог харема, На домаку красног тефериџа. На ногама не стиже јуначким, Већ га слуге носе носилама, Крвав јунак, крвава носила, Крваве му груди и десница, Све крваво, само лице бледо, К'о да тамо капи крви нема.