Жена

Се ЈЕ БА 301

провалила уметнички подигнуте бедеме и потекла, куд је некад текла. Ово што сам вам мало час споменуо, ван сумње је важније, иако признајем, да би било могуће испевати многу и многу песму појединим капљицама, које су се необично блистале по косовском, старо-србијанском и маћедонском сунцу....

Ако хоћемо да разумемо ток наше историје, и зашто се што догодило, морамо да решавамо питање: шта је кретало наше старе, да иду оним путевима, којима су ишли 2 И шта је кретало друге народе око њих Јесу ли они сви скупа радили онако, како им је случајно пало на памет да раде 2 Је ли оно била воља појединаца2 И да ли су могли радити друкчије да су хтели

Шта креће оне људске капљице Да ли и њима владају закони, који владају целом природом: сунцем и месецом, потоком и реком, рибом у води, птицом у зраку и мравом на земљи 2 Или је зар човек изузетак> Може ли он што год хоће и како год хоће2 Или је и живот човеков, живот народа и живот читавога човечанства везан за природне законе, као живот оне звезде, која јури безграничним. простором 2...

Када се упустимо дубље у појединости, онда видимо, да оно што раде људи и народи, не бива зато, што су то неки хтели да тако буде, него је то тако морало бити, према стању природе и стању њиховог умног развића. Јер напослетку, не може нико бити ни паметнији него што је.

Ко хоће да тражи узроке историјским догађајима. не може их наћи у вољи и души појединаца, него ће их наћи у души и карактеру целине. Зато се историја бави све мање појединцима, а све више масама. И као што је појединац, чедо свога времена и своје околине, а нико није постао. онакав, какав је хтео да буде, него онакав, какав је морао да буде, тако је то још у јачој мери са масама, народима и човечанством. Јесте ли посматрали дрво, које је у склопу 2 Оно тежи да изађе изнад кровова на слободан зрак. Тако и народи у извесном добу свога развитка безусловно теже на море, што је сасвим природно. Чим човек упозна важност мора са економског гледишта, он пружа руку да га домаши. Његова животна потреба гони га на то. Ни један врабац не падне са дрвета, а да и томе нема а, узрока, а камо.