Жена

РОВ НО 305

Што српска жена до сада није довољно спремна, да у већој мери суделује у народним и општим пословима, није ли она томе у многом сама крива 2 ја, са своје стране, као жена Српкиња, радо примам на себе велики део кривице, ради спорог развоја нашег и ради болести и мртвила у женском покрету нашем. Мање смем да за то окривљујем наше мужеве. Стално ми се намеће веровање, да женско питање није потиснуто код нас тога ради, што у Српству нема људи, који се слажу са идејама еманципације жене, или што наш народ није дозрео за решавање тога питања — не, него једино зато, што је у трајној тешкој политичкој борби.

У несређеним политичким приликама патило је женско питање свуда. Али јесу ли се јавили социјални покрети, јаки да спроведу напредна преуређења у друштву, у породици и држави — јаки да понегде изведу и потпун државни преврат — решавају они правилно и проблем женског питања.

И историја женског питања код нас Срба има да забележи моменат, када га је један жив покрет видније изнео пред друштво, лаћао се да га решава. Био је то симпатични Омладински Покрет седамдесетих година. О, да су се у пуној мери могли остварити високи идеали тадање српске омладине, женско питање би данас код нас високо стојало!

Али ко зна не ће ли му најближа будућност отворити слободан пут! Та ево нас данас у великом добу снажног продирања, у коме се дивно манифестује политичка зрелост нашег народа, а његове велике културне тежње слободно крећу напред. Ближи се час, кад ће се над нама расплести велики заплети и кад ће се наш народ слободно развијати у свим правцима свог живота.

Радујмо се том часу! Верујмо, да ће са лепом будућности српског народа и положај Српкиње постати знатно лешши. Верујмо у то и у згодан час исповедајмо то веровање!... А није ли ово велико доба тај часг ја мислим: јесте, И мислим, да оно управо очекује живљи покрет Српкиња за општу ствар. А кад Српкиња дигне свој глас у корист човечанских права, која и њој припадају, оно ће се обрадовати том изразу живота, свести и воље. јер овако доба тешко трпи учмалост друштва.

Зато се и ја усуђујем, да баш сада објавим овај сво: рад и да кроз ову прву књигу, коју пуштам у свет ДОВИК-

4