Жена

ЋЕНА 343

Оне би се, баш као оно у малом своме газдовању, у домазлуку, у првом реду сетиле најпречих потреба васпитања своје деце, лакшег живота и осигурања · будућности им. Зна и жена, када шта треба да жртвује за отаџбину, — зар је међу женама једна мајка Југовића! — али жена зна шта је практично и пробитачно, па зна како се штеди, како треба расположити да свуда доспе, а уз то има и срца, душевности и самилости, па и више трезвености. Баш са тих жениних особина друштво би имало више користи и знатно би крочило у напред и на пољу економском, здравственом, просветном и тд.

Из свега напред наведеног јасно се види, да се греши и на једној и на другој страни, када се пада у крајности. Греше и жене, када силом, не бирајући средства, хоће да постигну нешто, што им друштво не даје и можда не може још данас, одмах да даде, чему, можда, још није време. А греше и мушкарци, кад онако с омаловажавањем мисле и говоре о жени и потцењују њене способности. И једно и друго су две крајности, коге се баш као такове не могу одобрити. Од једне треба нешто одузети, другој нешто додати и онда ћемо се наћи на средини, на оној, као што су је још старији назвали „златној средини“, а то је и данас најбоље, најсигурније место, њиме води прав, поуздан, добро утапкан пут.

Онаког женског покрета и у онаком облику, какав је на Западу, код нас Срба још нема свуда. А што се он тамо на Западу појавио у ономи онаком облику, и ако се тај облик и начин борбе не може одобрити, ипак се мора и тим женама доста прогледати кроз прсте. Тамо се за сразмерно кратко време економске прилике, и то по готову насилно, толико измениле, да су избациле жену из окриља мирног домаћег огњишта, и данас она стоји на отворену пољу, незаштићена од вихора животне борбе. Лишена заштите домаћа огњишта, истерана из мирне луке породичног живота, мора и сама да се бори за живот. Захватила ју је

матица, носи је бујица људска, у којој се људи