Жена

344. ЊЕНА

такмаче, један другог сустиже, обаљује, па газећи преко њега јури даље, гоњен потребом хлеба, а по праву — да живи. И када се жена нашла у том вртлогу, у тој борби за живот, пробудила се У њој дотле спутавана снага, развила би и она своја крила да се бори, такмачи, отима, али јој крила спутавају окови вековних обичаја, неправичности друштвене, па и заблуда. И у таким приликама није чудо, што жена приморана на борбу за живот не бира средства, како да раскине те окове, како да извојује себи право, да се и она може потпуно слободна да бори у тој борби животној.

Те и таке прилике нису у нас Срба, али није исључено, да могу да наступе. И зато баш, не смеју ни Српкиње их чекати скрштених руку, неспремне. Не смеју, пре свега, трпети ону другу крајност, да је за жену само пречага и варјача. Не смеју то ради себе, ради својих кћери и унука, али и ради друштва; не само будућег него и данашњег. Али није довољно да само мушкарце уверавамо, да су жене и за друго шта дорасле, да имају и других задаћа, осим кувања, прања и спремања по кући, него треба да су у првом реду и саме уверене у то. Треба да имају сазнања о својој снази, да уоче своје задаће, свој проширени делокруг, па према томе да и поступају. Тада ће сама по себи пасти она крајност, а отуда ће бити користи и по друштво.

Ево како то мислим. Ми, Српкиње, нисмо још свуда истеране из породичног круга, нисмо отиснуте од домаћег огњишта, нисмо бачене у вртлог животне борбе, да се саме морамо да боримо за свој хлеб насушни. Па то и не треба да буде, до тога и не треба да дође. Позив женин је у првом реду у породици, ту је најпотпунији, најлепши, та ту треба ч да остате. Само тај свој позив жена мора проширити, обогатити га, мора у породици развити све своје способности и настојати да оне дођу до пуне своје вредности, па онда неће морати излазити изван породична круга, а користиће и себи, женскињу, и друштву и неосетно ће доћи до