Жена

Ћ ЕНА 418

немоћи замуца.... „ја се надам....“, треперио је његов. глас..., „ја се надам да ће госпођи пријати напуштање.... ове досадне тишине... ја...... -

„Доста, господине докторе...“ јекну силно и суво њен глас, - „на шта је све то..., и на шта је то Вама било потребно......“

„Али, Лело...!2“ изгуби се Анин глас...

Сања осетивши замах и тежину негације, хладне и пуне негације стукну и пребледи....

„Да, ја бих била много задовољнија да је Ваша

посета изостала.....“ заврши јелена и пружајући своју руку доктору за опроштај пође у своју спаваћу собу.....

Немо и пренеражен доктор спусти на њену бледу руку топал пољубац, погледа за њом.... погну главу и средином собе изађе на врата без и једне речи.... Врата готово истовремено тихо лупнуше и за јеленом и Алексије погледа у дивну фигуру своје жене... одмахну главом, окрену се Ани Милорадовићевој... пакостан му осмех заигра око усана, и једва чујно рече... „Не разумем...... а ти...., Ана, разумеш ли ти све ово....2!“

„Ти не разумеш, Алексије!“ зграну се Ана и готово плану... „Ти си дакле тај филистар.... или си умро... отупио,.. или си се скаменио.... зар те није стидг! Или си луд...! Срамно...! Недостојно....!

Величанствени одјек ових силних речи диже и државног тужиоца из наслоњача... он се подиже... румен му удари у пребледеле образе... он посрћући пође Ани Милорадовићевој....

— „Не, не примичи се, Алексије..., ти си леш... ти си мртав Алексије....!“ јечао је страшно силан глас жене, која је ставила на коцку све па и последње последице овога понашања... и у том тренутку отворише се врата на спаваћој соби Јелениној...... 3

Мирна са забаченом главом у назад са полуотвореним уснама стајала је на прагу горда и поносна.... Алексије погледа пут врата... и скупивши стегнуте шаке задрхта.., пође.... корак..., два... стаде :