Жена
414 Ћ ЕНА
Дах, убрзан дах још је делио од силне ката«строфе...... – елена је проговорила.... „ја више нисам Ваша жена, господине државни тужиоче, и Ви више нисте онај стари добри мој Алексије....... Учините све, све што је потребно да се ово часно и по Вас и по мене сврши... Збогом......
о Нема, мраморна нутрина оживе.. ., плануше оне хладне и укочене очи... задрхта она крута рука што држаше пресуде шаљући у смрт... и брзо... гоњен величином спознања сроза се камени сфинкс правосуђа под снажним ударцем једне велике и истините душе.... у прах.... Алексије Марулић паде и огрли колена своје жене..... зари главу у свилену хаљину њене самоће... и тихо се спушташе.. суза за сузом топла као плаха летња киша топећи залеђено срце...
јелена пољуби и загрли лепу главу Алексија, а у мирној соби, дрхтао је одјек оних давних... давних уверења.... „Никада......, никада више........ – далеко тамо, преко оних снегом завејаних сурих кровова... струјао је хладан дах северца, брисајући голи друм; високи огољели тамни јаблани шушТАМЕ и. а горе високо и недирнуто блистала је плава поларна звезда...., блескајући зарила је први вео наступајуће ноћи.... Трошни листићи пожутели у јаругама, замрзнути сакриваху брижљиво минуле сенке давних дана и чекаху своје васкрсење............
Београд. Маја 1906.
МУДРЕ ИЗРЕНЕ.
Често требају професора рачуна, па даду то место
играчу. =
Има чак између дрвета и дрвета разлике. ж Можда је најзлатније време било онда, када још људи нису познавали злато.